Korištenje Photoshop radnji za popravljanje ispranih skeniranih dijapozitiva

Ovaj nacrt će vam pokazati kako Photoshop akcije korišteni su za spašavanje 50+ godina stare, isprane skenirane slike slajda.

Didi Miles, fotografkinja, poslala je ovu priču sa svojim nacrtom:

Bilo je to čudno, ludo, 6 mjeseci. Izgubio sam ogroman kamen temeljac svog života u posljednjih 6 mjeseci. Da bi…..Moja baka Dorothy je umrla u septembru, a mama Vicki je umrla u decembru. Moja mama je bila moja najbolja djevojka - tako da je bilo jako teško.

ALI…….Moj život je blagoslovljen i lijep i nastavlja se. 🙂 I vidim ih svaki dan - na male načine koji me izmame na osmijeh. Kada je moja mama umrla u decembru – bila sam previše shrvana da bih se brinula o bilo čemu drugom osim o tome da zadržim svoju porodicu i da je sprečim da se raspadne. I ja sam zadržao taj stav - moj posao je bio da vodim računa o detaljima - stvarima koje bi ona uradila...

26. marta, vozio sam se 6.5 sati od predgrađa Sijetla metroa Lake Stevens nazad u svoj mali rodni grad u centralnom Idahu da posetim porodicu, da se pobrinem za neke službene poslovne stvari u vezi sa smrću moje majke i da pomognem tati - bio je spreman za pomoć pri prolasku stvari.

Ja lično sam morao da pregledam fotografije – to je moja strast – to je bila NAŠA strast – živimo/živimo život preko naših kamera….postoje hiljade i hiljade otisaka – i eksternih hard diskova i diskova sa fotografijama. I to ne uključuje sve kutije starih slajdova koji su bili mog dede i pradede……(ona se brinula o njima i uglavnom o svim stvarima od porodičnog značaja…..jer je cenila istoriju u njima -i nije dozvolio tati da ih izbaci kada su prodali dom prije 20 godina.)

I koliko god život mogao biti lud, bio sam 1/3 puta do tamo - kada me tetka nazvala i rekla da je tata Manning preminuo u snu tog jutra... ...pa na mom 'odmoru'... cijela moja porodica je došla iz dalekih krajeva, i počeli smo da se prisjećamo i gledamo fotografije. Onda smo kopali za slajdovima i ubrzo – svi smo pravili gomile i kese od ovih tobogana – jer su postojale fotografije nas, ili naših roditelja ili naših praprabaka – koje nikada nismo videli!

Dobrovoljno sam se prijavio da preuzmem projekat restauracije ako svi mogu pomoći oko skeniranja slika na disk i slanja meni.

Teška stvar je da su mnogi od ovih otisaka i slajdova stari 50-100 godina! I dok su bile prilično dobro pohranjene i u iznenađujuće dobrom stanju, objašnjeno nam je da čak i gledanjem slajdova sa starim projektorom (koji AKO možete pronaći sijalice….koštati bogatstvo-@ $65 i više!! !!) da bi se tobogani mogli samo kristalizirati i slomiti od vrućine. Sama starost i vjerovatno nedostatak dobrih kamera ponekad ostavljaju tragove onoga što bi mogla biti klasično odlična slika. Boje su bile iskrivljene i mnoge su bile super izblijedjele. To je slučaj sa ovom fotografijom koju dijelim s vama za nacrt. Ovo je moj pradjed Floyd Manning na pecanju u zaleđu centralnog Idaha, odakle sam i ja. Snimio moj djed (njegov sin) Donald Manning prije nekih 50+ godina.

Evo Didinog nacrta:

1. Skenirao sam sliku u svoj PC koristeći svoj Canon PIXMA MP980 štampač (koja ima sretnu malu ladicu za slajd uvučenu ispod poklopca) i sačuvana kao jpg.
2. Očistio sam veliku prašinu/dlake/ogrebotine sa alatom za kloniranje i malo spalio ivice u Photoshopu. trčao sam MCP Color Burst Photoshop akcija i napumpao ga magičnim boost slojem (za koji bih zaista želeo da bude njegov mali alat jer ga volim!). Imao je neprozirnost na oko 30-33% i extra kick na oko 60-65%.
3. Koristio sam Burnt edges I, MCP-ove Besplatna Photoshop vinjeta akcija i iskoristio ovo na 60%.
4. Tada sam koristio Skin Cast Blast iz seta radnji Magic Skin Photoshop za smanjenje plavetnila i zagrijavanje kože.
5. Završio sam sa Blog It Boards Photoshop Actions i gornja/donja traka za brendiranje u crnoj boji. Dodao sam tekst i sačuvao kao jpg.

Didi je tada napisala: „Hvala još jednom na sjajnim alatima za radni proces – činite mi život beskrajno lakšim i kreativnijim! Ja sam samouki fotograf i korisnik Adobe-a - prošlo je 6 godina samo igranja/pokušaja i grešaka. Blagosloven sam što imam grupu ljudi kojima se sviđa to što radim, besramno me promovišu i stalno me zovu…”

Didi Von Bargen-Miles, Prirodni pristup fotografija